Политичка филозофија

 

Карл-Хајнц Фолкман-Шлук
Политичка филозофија
Превео: Хрвоје Шаринић
Издање: Напријед, Загреб, 1977.

„Филозофија политике – која се као школничка „дисциплина“ формално опосебњује размјерно недавно – мора, истражујући свој претпоставке и хисторију њихова испитивања, непрестанце ићи на властите изворе (точније на повијесне и систематске изворе филозофије уопће) да би радила на задаћи која јој се обзнањује у сувремености. Под уводно споменутим предувјетима тај повратак напријед (тј. екскурзија на изворе битних разликовања која тек разапињу само подручје промишљања и истраживања филозофије политике, па и сваке конзеквентне политичке теорије) у сувременој филозофији политике најдалекосежније одговара амбицијама једне од најзначајних оријентација цјелокупне филозофије нашег стољећа, одговара, наиме, битним тежњама Хајдегерове филозофије.

Хајдегер, како је то готово опћенито познато, своје пропитивање саме унутрашње могућности филозофије уопће битно везује уз питање о хисторијском тијеку којим је филозофија изгубила приступ својем – по саморазумијевању – најосновнијем питању, питању о битку. Конзеквенције које се надају из Хајдегерова постављања питања умногоме остају и даље отвореним  дискујским проблемом, како то све бројнија литература показује, а у распону расправљања о филозофијско-политичкој проблематици те су конзеквенције – премда је о њима код самог Хајдегера експлицитно једва и било ријечи – назочне у друкчијем контексту. Један је од филозофа који су радили на Хајдегеровим претпоставкама – поред осталога и у промишљању бити политичкога – и Карл-Хајнц Фолкман-Шлук. Под истим је темељним претпоставкама настала и Фолкман-Шлукова Политичка филозофија, што се види и по ранијим текстовима који припремају ово бављење филозофијом политике. [из поговора Ж. Пуховског ]“

 

http://www.mediafire.com/?ngnqdhnnzzx