Карл-Хајнц Фолкман-ШлукПревод с немачког и предговор Милош Тодоровић
Издање Плато, 2001. Београд
Наслов оригинала Karl-Heinz Volkmann-Schluck Einführung in das philosophische Denken
Карл-Хајнц Фолкман-Шлук (1914-1981) рођен је 15. новембра 1914. у Есену. Студирао је филозофију, класичну филологију и историју у Марбургу и Франкфурту.После студија одлази са својим професором Ханс-Георгом Гадамером као асистент у Лајпциг, где је 1940. докторирао, а 1945. хабилитирао радом о Плотиновој филозофији. 1948. је позван за професора у Росток, а 1949. у Келн где остаје до краја живота. Умро је 20. октобра 1981. спремајући уводно предавање за нови семестар. Поред четрдесет чланака ( од којих су неки преведени на наш језик) и неколико краћих књига написао је: Plotin als Interpret der Ontologie Platos (1941), Nicolaus Causanus. Die Philosophie im Übergang vom Mittelalter zur Neuzeit (1957), Einführung in das philosophische Denken (1965), преведено на наш језик: Увод у филозофско мишљење, Београд 2001, Leben und Denken. Interpretationen zur Philosophie Nietzsches (1968), Mythos und Logos. Schelings Philosophie der Mythologie (1969), Politische Philosophie - Thukydides, Kant, Tocqueville (1974), преведено на наш језик: Политичка филозофија - Тукидид, Кант, Токвил, Загреб 1977, Die Metaphysik des Aristoteles (1979). [из предговора М. Тодоровића]
Милош Тодоровић, који је током постдипломског студија у Немачкој, студирао и боравио у Келну, где је Фолкман-Шлук предавао од '49-'81, пишући предговор за ову књигу наводи да то није „Увод у Хајдегерову филозофију“, но са друге стране је „у потпуности сачињен у духу и слову филозофије Мартина Хајдегера“. Но, за онога који се бори са језиком и мишљењем М. Хајдегера, верујем да је ово најбољи, условно речено, увод у Хајдегера. Наравно, аргумент који се наводи да су многе основне тезе и водеће мисли филозофије М. Хајдегера остале неспоменуте свакако стоји. Са друге стране један број основних теза и водећих мисли је свакако уврштен. Тако, будући читалац може да се информише путем садржаја, али и врло упутног упутства за литературу на крају књиге. У упутству Фолкман-Шлук наводи поглавља његове књиге и указује на различита дела како Хајдегерова тако и дела из традиције филозофије на која она реферирају. Са друге стране оно што Фолкман-Шлука највише доводи у Хајдегерово суседство јесте само филозофирање и учење истом које проводи Фолкман-Шлук у овом Уводу. Тиме је ова књига „Увод у Хајдегерово филозофско разумевање и тумачење савременог повесног тренутка“ али и плод једног ванредног педагошког умећа.
Књига садржи предговор М. Тодоровића који је овде пренесен не из књиге „Увод у филозофско мишљење“, него из његове збирке текстова објављене под насловом „Кратке расправе“, затим следи „Увод у филозофско мишљење“ од Карл-Хајнца Фолкман-Шлука коју чине: предговор, увод, 12 поглавља (1. Пет предањем наслеђених главних одређења филозофије, 2. Метафизика као основни облик филозофије, 3. Знанствено-техничко одређење бити природе у новом веку, 4. Техничко мишљење и проблем метафизике, 5. Техника, воља и назор на свет, 6. Филозофија и назор на свет, 7. Битак као могућност и ускраћеност, 8. Метафизичка ресценденција и мисао о чистој могућности, 9. Битак у свом односу према бити човека, 10. Питање о битку и метафизика, 11. Тумачење питања о битку као битку, 12. Пут мишљења као сећање на метафизику), упутства за литературу и додатак текст Фолкман-Шлука „Став противречја као почетак филозофије“.
Линкови у коментарима.
