Оригинални наслов: Martin Heidegger - Von der Sache des Denkens - Vorträge, Reden und Gespräche
Језик: немачки
Језик: немачки
Мартин Хајдегер – О ствари мишљења – предавања, говори и разговори
(из периода 1952-1969)
----------------------------
Опис (са производа; превод са немачког)
Мартин Хајдегер, рођен је у Мескирху (26.9. 1889), умро у Фрајбургу (26.5. 1976). Студира католичку теологију, филозофију, историју и математику у Фрајбургу, 1915. хабилитира код Х. Рикерта, потом је „Privatdozent“ у Фрајбургу (од 1919. је асистент Е. Хусерла), 1923. бива редовним професором филозофије у Марбургу, а од 1928. је као Хусерлов наследник, професор у Фрајбургу, 1946. добија забрану предавања од стране француских окупационих снага због свог ангажмана у национал-социјалистичком покрету, 1951. Хајдегер емеритира.
Полазећи од темељног искуства заборава битка, односно удаљености битка, Хајдегер се у свом главном делу „Битак и време“ (1927) ангажовао око једног „понављања“ питања о смислу битка као таквог. У деструирајућем путу унатраг, преко теза о битку Западне метафизике, од Платона и надовезујући се на изворно разумевање битка Пресократоваца, поставио је Хајдегер питање о смислу битка одвојено од бића (онтолошка разлика). Служио се при томе, пре свега, феноменолошком и херменеутичком методом и полазећи најмање од предсвесног увек већ претпостављеног разумевања битка човека и његове склоности ка самотумачењу.
Хајдегерово целукупно мишљење кружи око „питања о битку“, тачније речено око питања о међусобном саприпадању, блискости битка и људске суштине те његовог порекла из „догађаја“. Осврћући се на свој мисаони пут Хајдегер га је рашчланио на три фазе, којима одговарају, једна са другом, повезане формулације питања о битку:
1. фаза (20их година): питање о „смислу битка“, које у „пројекту“, односно у „разумевању битка“ (људског) тубитка остаје повезано. Као смисао битка, што је оно, одакле битак увек бејаше разумљен, бива испостављено време.
2. фаза ( од око 1932/33): питање о „истини битка“, са којим се „отвореност битка самог“ помера у први план и истина бива схватана као повесно дешавање. „Повесност тубитка“ бива путем мишљења „усуда битка“ продубљена.
3. фаза (од 1947): питање о „месту/локацији битка“ и његовог порекла из „догађаја“. Мишљење битка бива сада прецизирано у „Топологији битка“, у одређивању места/локације битка. Често помињани „окрет“ у Хајдегеровом мишљењу не представља један преокрет или преобраћење од „раног“ ка „касном Хајдегеру“, већ се показује као „свратиште“ у међусобном саприпадању битка и људске суштине.
----------------------------
(из периода 1952-1969)
----------------------------
Опис (са производа; превод са немачког)
Мартин Хајдегер, рођен је у Мескирху (26.9. 1889), умро у Фрајбургу (26.5. 1976). Студира католичку теологију, филозофију, историју и математику у Фрајбургу, 1915. хабилитира код Х. Рикерта, потом је „Privatdozent“ у Фрајбургу (од 1919. је асистент Е. Хусерла), 1923. бива редовним професором филозофије у Марбургу, а од 1928. је као Хусерлов наследник, професор у Фрајбургу, 1946. добија забрану предавања од стране француских окупационих снага због свог ангажмана у национал-социјалистичком покрету, 1951. Хајдегер емеритира.
Полазећи од темељног искуства заборава битка, односно удаљености битка, Хајдегер се у свом главном делу „Битак и време“ (1927) ангажовао око једног „понављања“ питања о смислу битка као таквог. У деструирајућем путу унатраг, преко теза о битку Западне метафизике, од Платона и надовезујући се на изворно разумевање битка Пресократоваца, поставио је Хајдегер питање о смислу битка одвојено од бића (онтолошка разлика). Служио се при томе, пре свега, феноменолошком и херменеутичком методом и полазећи најмање од предсвесног увек већ претпостављеног разумевања битка човека и његове склоности ка самотумачењу.
Хајдегерово целукупно мишљење кружи око „питања о битку“, тачније речено око питања о међусобном саприпадању, блискости битка и људске суштине те његовог порекла из „догађаја“. Осврћући се на свој мисаони пут Хајдегер га је рашчланио на три фазе, којима одговарају, једна са другом, повезане формулације питања о битку:
1. фаза (20их година): питање о „смислу битка“, које у „пројекту“, односно у „разумевању битка“ (људског) тубитка остаје повезано. Као смисао битка, што је оно, одакле битак увек бејаше разумљен, бива испостављено време.
2. фаза ( од око 1932/33): питање о „истини битка“, са којим се „отвореност битка самог“ помера у први план и истина бива схватана као повесно дешавање. „Повесност тубитка“ бива путем мишљења „усуда битка“ продубљена.
3. фаза (од 1947): питање о „месту/локацији битка“ и његовог порекла из „догађаја“. Мишљење битка бива сада прецизирано у „Топологији битка“, у одређивању места/локације битка. Често помињани „окрет“ у Хајдегеровом мишљењу не представља један преокрет или преобраћење од „раног“ ка „касном Хајдегеру“, већ се показује као „свратиште“ у међусобном саприпадању битка и људске суштине.
----------------------------
Садржај:
CD1
1. Martin Heidegger im Gespräch mit Richard Wisser
ZDF, 25.9.1969, ca. 21 min.
2. Was heißt Denken? Vortrag
BR, Mai 1952, ca. 53 min.
CD2
Zeit und Sein, Vortrag
SWR, 29.1.1962, ca. 73 min.
CD3
1. Dankrede anläßlich der Verleihung der Ehrenbürgerschaft der Stadt Meßkirch
SWR, 27.9.1959, ca. 17 min.
2. Der Satz der Identität. Vortrag
27.6.1957, ca. 46 min.
CD4
Die Sprache, Vortrag
23.1.1959, ca. 73 min.
CD5
1. Gelassenheit
30.10.1955, ca. 58 min.
2. Der Feldweg
SWR, 12.12.1952, ca. 15 min
http://www.mediafire.com/?vzjdzljzdmm
http://www.mediafire.com/?eydl5mwmtdz
http://www.mediafire.com/?2mmmkg3tntn
или
http://www.megaupload.com/?d=Y15T3Y1V
