петак, 15. јануар 2010.

Увођење у мишљење. трагом филозофије М. Хајдегера

Карл-Хајнц Фолкман-Шлук
Увод у филозофско мишљење
Превод с немачког и предговор Милош Тодоровић
Издање Плато, 2001. Београд


Наслов оригинала Karl-Heinz Volkmann-Schluck Einführung in das philosophische Denken



Карл-Хајнц Фолкман-Шлук (1914-1981) рођен је 15. новембра 1914. у Есену. Студирао је филозофију, класичну филологију и историју у Марбургу и Франкфурту.После студија одлази са својим професором Ханс-Георгом Гадамером као асистент у Лајпциг, где је 1940. докторирао, а 1945. хабилитирао радом о Плотиновој филозофији. 1948. је позван за професора у Росток, а 1949. у Келн где остаје до краја живота. Умро је 20. октобра 1981. спремајући уводно предавање за нови семестар. Поред четрдесет чланака ( од којих су неки преведени на наш језик) и неколико краћих књига написао је: Plotin als Interpret der Ontologie Platos (1941), Nicolaus Causanus. Die Philosophie im Übergang vom Mittelalter zur Neuzeit (1957), Einführung in das philosophische Denken (1965), преведено на наш језик: Увод у филозофско мишљење, Београд 2001, Leben und Denken. Interpretationen zur Philosophie Nietzsches (1968), Mythos und Logos. Schelings Philosophie der Mythologie (1969), Politische Philosophie - Thukydides, Kant, Tocqueville (1974), преведено на наш језик: Политичка филозофија - Тукидид, Кант, Токвил, Загреб 1977, Die Metaphysik des Aristoteles (1979). [из предговора М. Тодоровића]

Милош Тодоровић, који је током постдипломског студија у Немачкој, студирао и боравио у Келну, где је Фолкман-Шлук предавао од '49-'81, пишући предговор за ову књигу наводи да то није „Увод у Хајдегерову филозофију“, но са друге стране је „у потпуности сачињен у духу и слову филозофије Мартина Хајдегера“. Но, за онога који се бори са језиком и мишљењем М. Хајдегера, верујем да је ово најбољи, условно речено, увод у Хајдегера. Наравно, аргумент који се наводи да су многе основне тезе и водеће мисли филозофије М. Хајдегера остале неспоменуте свакако стоји. Са друге стране један број основних теза и водећих мисли је свакако уврштен. Тако, будући читалац може да се информише путем садржаја, али и врло упутног упутства за литературу на крају књиге. У упутству Фолкман-Шлук наводи поглавља његове књиге и указује на различита дела како Хајдегерова тако и дела из традиције филозофије на која она реферирају. Са друге стране оно што Фолкман-Шлука највише доводи у Хајдегерово суседство јесте само филозофирање и учење истом које проводи Фолкман-Шлук у овом Уводу. Тиме је ова књига „Увод у Хајдегерово филозофско разумевање и тумачење савременог повесног тренутка“ али и плод једног ванредног педагошког умећа.


Књига садржи предговор М. Тодоровића који је овде пренесен не из књиге „Увод у филозофско мишљење“, него из његове збирке текстова објављене под насловом „Кратке расправе“, затим следи „Увод у филозофско мишљење“ од Карл-Хајнца Фолкман-Шлука коју чине: предговор, увод, 12 поглавља (1. Пет предањем наслеђених главних одређења филозофије, 2. Метафизика као основни облик филозофије, 3. Знанствено-техничко одређење бити природе у новом веку, 4. Техничко мишљење и проблем метафизике, 5. Техника, воља и назор на свет, 6. Филозофија и назор на свет, 7. Битак као могућност и ускраћеност, 8. Метафизичка ресценденција и мисао о чистој могућности, 9. Битак у свом односу према бити човека, 10. Питање о битку и метафизика, 11. Тумачење питања о битку као битку, 12. Пут мишљења као сећање на метафизику), упутства за литературу и додатак текст Фолкман-Шлука „Став противречја као почетак филозофије“.



Линкови у коментарима.

субота, 09. јануар 2010.

Аудиокњига #2 "Хајдегер чита Хелдерлина"

 
 Хајдегер чита Хелдерлина (аудиокњига)


Оригинални наслов: Heidegger liest Hölderlin
Језик: немачки
Трајање: 49,50



„Зашто је у намери да се покаже суштина поезије изабрано Хелдерлиново дело? Зашто не Хомер или Софокле, зашто не Вергилије или Данте, зашто не Шекспир или Гете? У делима тих песника ипак је суштина поезије чак издашније остварена него у рано и нагло прекинутом Хелдерлиновом стваралаштву. Може бити. А ипак је изабран Хелдерлин, и једино он. Но може ли се из дела једног јединог песника прочитати општа суштина поезије? Оно опште, што значи: нешто што је важно за многе случајеве, кадри смо ипак да добијемо само упоредним разматрањем. Зато је потребно упознавање максимално могуће разноликости поетског стваралаштва и његових родова. При том је Хелдерлинова поезија само једна међу многима. Ни у ком случају она сама није довољна као мера за одређивање суштине поезије. Стога је наша намера већ у полазној тачки промашена. Наравно, док год ми под »суштином поезије« схватамо оно што је сабрано под један општи појам који тад на исти начин важи за сваку поезију. Међутим, то опште које тако за све посебно исто важи, јесте увек оно што је равнодушно, она »суштина« која никад не може постати суштинском. Ипак, ми тражимо управо то суштинско суштине; тражимо оно што нас гони на одлуку да ли ћемо, и колико, убудуће узимати поезију озбиљно, да ли ћемо, и како, постављати претпоставке да бисмо стајали у делокругу поезије.
Хелдерлин није одабран само зато што његово дело као једно међу осталима остварује општу суштину поезије. Једини разлог тога избора јесте поетски циљ који носи Хелдерлинову поезију: управо стварање суштине поезије. Хелдерлин јесте за нас у једном изванредном значењу песник песника. Зато ставља пред одлуку.
Само, певати о песнику, није ли то ознака заблуделог самообожавања и, у исти мах, признање недостатка пуноће света? Певати о песнику — није ли то беспомоћно прекорачивање, закаснелост и крај?”   [М. Хајдегер Хелдерлин и суштина поезије]


-------------------------
Channels: 2  (stereo)
Sample Rate: 44.1 KHz;
Sample Size: 16 bit
Bit Rate: 128 kbps
Encoder: FHG (Guess)
Encoder Settings: Constant Bit Rate 128 kbps
Audio Quality: Low  (Lossy)
Type: Winamp media file    [.mp3]
-------------------------







http://www.mediafire.com/?mvtdgtyzmin

 или

http://www.megaupload.com/?d=NBO3VGZ4
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...