петак, 22. април 2011.

Које је најбоље место за студиј Хајдегера etc?

























Приближавам се крају основних студија (2 испита до краја) те ми се још раније наметнуло питање даљег студија. Питање које поставља неко ко се интересује за Хајдегерову филозофију, херменеутичко-феноменолошку филозофију али и различите савременe ауторe који улазе у дијалог са овим и оваквим утицајима, питањима исл. јесте: где наставити студиј? Прошле године сам у том смислу и конкурисао код DAAD, за стипендију за студиј у Немачкој. На листи жеља ми је на првом месту био Фрајбург, затим Тибинген и на крају Регензбург. Регензбург је био више из прагматичких разлога, препоручио ми га је колега (Хауг Ђокси!). Фрајбург и Тибинген су свакако били дуго година права места за оне са изнад наведеним интересовањима. Прошао сам интервју у Амбасади Немачке у Београду, но DAAD стипендија за постдипл. студиј ми ипак, на крају, није одобрена. Обавештење сам добио у марту ове године. Природно је са тиме дошло и време за преиспитивање и планирање. Ову тему отварам како бих сам преиспитао своје дилеме, али такође где бих са другима разменио искуства у погледу питања: „Које је најбоље место за студиј Хајдегера etc?"

На катедри за филозофију у Новом Саду, ако се говори у хоризонту доминације две струје, аналитичке и континенталне филозофије, доминира континентална филозофија. Професори са којима би се могло сарађивати у назначеном смислу јесу (уп.), пре свих, проф. Милош Тодоровић, који између осталог држи Савремену филозофију и проф. Слободан Јауковић који пре свега држи Естетику, као и нек друге курсеве. Затим, проф. Драган Проле, који је докторирао на тему повести код Хајдегера и Хегела и проф. Дамир Смиљанић, коме начелно није специјалност Хајдегер, али херменеутика јесте једно од његових поља интересовања и истраживања.

На катедри за филозофију у Београду преовладава, према информацијама које поседујем, аналитичка филозофија. Са друге стране, Небојша Грубор, који је објавио две сјајне књиге о Хајдегеру и филозофији уметности предаје у Београду. Тренутно, од ове године, је ангажован и у Новом Саду, као гостујући професор или у некој сличној форми.

То је што се тиче Србије, барем по мојим сазнањима.

У Хрватској треба пре свега истаћи загребачки одсек за филозофију, те проф. Дамира Барбарића, члан научног одбора годишњака Heidegger-Jahrbuch, као и Heidegger-Gesellschaft, затим проф. Борислав Микулић, мада њему Хајдегер није у фокусу истраживања, но у библиографији има радове о Хајдегеру као и један превод за Деметру. Нисам баш најбоље упознат са њиховим радом, како ранијим тако и тренутним, но колико ми је познато обојица су остваривали сарадњу са уни-центром у Тибингену. Вероватно постоје још неки професори са чијим радом нисам упознат а који би можда били занимљиви у овом контексту.

Што се тиче Аустрије, превасходно Грац и Беч. Витгенштајн и Попер су аустријанци тако да тамо мање-више и преовладава аналитичка филозофија. У Грацу сам боравио током 2009.г. те поред ове доминантне струје присутне су и неке друге струје. Проф. Соња Ринофнер се бави феноменологијом, између осталог, док проф. Самир Османчевић филозофијом историје и културе, у континенталном кључу. Вероватно ту постоје још неки занимљиви аутори, но ово је мој скроман увид. Што се тиче Беча, то ми је познато само са интернет презентације. Чини се да они имају различите фахове, где између осталих постоји фах континентална и европска филозофија. Генерално ми је слабо познато чиме се они баве и који би ту професори били занимљиви. У ствари познат ми је једино Конрад-Паул Лисман.

Немачка је вероватно најбољи избор. У Фрајбургу је проф. Гинтер Фигал, као и неки други, као Гандер. Тибинген је раније био занимљиво место, но није ми познато како сада ствари стоје. Слао сам мејл једном професору у Тибинген, међутим, нисам добио одговор. Чини се такође да би Дуизбург-Есен био занимљив. Тамо је проф. Карл Фридрих Гетман, но изгледа да је генерално Дуизбург-Есен наклоњен континенталној филозофији, феноменологији, херменеутици.



Коментари су и више него пожељни.




7 коментара:

  1. Evo, čini mi se, dobrog mjesta za kratkotrajni studij:

    http://pjaceta.com/viewtopic.php?f=7&t=183&p=6333#p6333

    Prijave su još do sutra, i ne znam postoji li mogućnost da sudjeluju studenti izva Hrvatske (valjda postoji), ali, čini mi se zanimljivo.

    ОдговориИзбриши
  2. Čini se baš zanimljivo. Hvala na obaveštenju.

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман20. март 2012. 19:52

    Nebojša Grubor, najveći poznavalac Hajdegerove filozofije u Srbiji. Sjajan profesor i čovek.

    ОдговориИзбриши
  4. Čovek je legenda! Ne mora se ići do Frajburg da bi se učila filozofija, ima vrhunskih stručnjaka i kod nas.

    P.S. Tebi svaka čast što se trudiš oko ovog projekta. Mnogo znači!

    Pozdrav, živ bio!

    ОдговориИзбриши
  5. Проф. Небојшу Грубора лично не познајем. Судећи о њему, после читања његове две књиге о Хајдегеровој филозофији уметности и једног предавања у Новом Саду о Хартмановој естетици, оно што могу да кажем јесте да је он несумњиво ванредан познавалац Хајдегерове филозофије. Са друге стране у Србији, а тако и у Београду, "прже" прилично са школаринама на докторским студијама. Тако је у Београду школарина на докторским студијама на годишњем нивоу око 1 000 е. Са друге стране могућности финансирања студија су прилично лоше.
    Можеш сам да видиш какве су цене и услови у Немачкој или Аустрији.

    Ево један линк за Немачку.

    http://www.daad.rs/sr/19909/index.html

    ОдговориИзбриши
  6. Исправка. Годишња школарина, за оне који би студирали на докторским студија у Београду, где предаје проф. Небојша Грубор,колико ми је познато, је 200 000 динара, што је негде око 1 800 е.

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...