недеља, 02. октобар 2011.

Круг читања § 0: ἀπορία/пометеност; присност;„бивствујући“; време

















 Прва страна без пагинације



            Оно што је у овој секцији потребно разумети у јендом основном смислу, да би се она као таква разумела, јесу следећи појмови и њихови односи: пометеност [Verlegenheit], присни [у гл. облику vertrauen] „бивствујући“ [„seiend“(партицип гл. sein)]  и време [Zeit].

            Сам почетак књиге почиње са цитатом који нас враћа на грчке почетке. Кључно је разумети да пометеност [Verlegenheit] упућује на ἀπορία. Апорија [ἀπορία] јесте πὰθος платонових (раних) дијалога и један од носивих елемената платоновског дијалога  - ποιεῖν ἀπορεῖν[1]. Ἀπορία се да разумети на различите начине[2]. Основна значења су: 1. беспомоћност [Ratlosigkeit], пометеност [Verlegenheit], тешкоћа [Schwierigkeit]; 2. оскудица [Mangel]; 3. подозривост [Bedenklichkeit], двојба или дилема [Zweifel][3]. Ἀπορία  је стање нечега или онога шта је, ко је ἄπορος[4]. Он је као такав, као ἄπορος, непроходан, беспутан [unwegsam][5]. Он је самом себи, у сопственој тешкој ситуацији, стању, непрозиран. Са друге стране εὔπορος је онај који је на добром, али и лакшем путу [εὐπορία][6]. Стога је онда та лакоћа и неко обиље. Тако је разумљиво и да πόρος означава пут [Weg], пролаз [Durchgang], прелаз (преко реке) или газ [Furt (der Weg durch einen Fluß)], излаз [Ausgang], помоћно средство [Hilfsmittel][7]. Стога се пут, имање пута, сходно наведеном, да разумети као нека погодност, неки излаз из беспућа, једно разрешење или извршење беспућа.

            Оно што је битно разумевање ситуације јесте двоструко никако [Keineswegs]. Упитно је било раније али сада немамо одговор. Тако да питање о смислу битка [die Frage nach dem Sinn von Sein] треба да се обнови. Друго Не је резервисано за  πὰθος античког дијалога. За ἀπορία односно пометеност [Verlegenheit]. Разумевајући Хајдегера, ситуација је потпуно незавидна. Не само да изостаје одговор него изостаје и сам πὰθος из кога би се могло поставити питање. Тако да је смисао ἀπορία и питања потпуно радикализован. Стога је овакво постављање питања тек пут у пометеност. Пометеност се тек треба задобити.

            Присност се разумева као саморазумљивост имања нечега, у смислу знања. Време се узима као могући хоризонт разумевања битка. Он упућује у ком смеру ће се кретати разумевање битка, што себи истраживање ставља за задатак.

 

Ова ствар од Бјесова  на добар начин приближава филозофски патос прве стране без пагинације али без извршења у вери. Ту лежи разлика.
[Нејасни обриси, Никад дубља тишина; Нема одговора; Нема ни Питања; Мислим; Сећам се; Не могу да мислим ... (Бјесови - Верујем са албума "Све што видим и све што знам" (1997) Metropolis Records)]

[1] уп. Platon Menon, 80d; У немачком преводу користи се термин ratlos machen (уп. Platon: Menon, S. 754 (vgl. Platon-SW Bd. 1, S. 427-428)

[2] уп. Historisches Wörterbuch der Philosophie: Aporie, Aporetik, S. 1591(vgl. HWPh Bd. 1, S. 447); Pape: Griechisch-Deutsch, S. 11292 (vgl. Pape-GDHW Bd. 1, S. 321); Grčko-hrvatski rječnik za škole, стр. 107.

[3] Наводи се према Папеовом речнику уз компарацију са Сенцовим речником (уп. Pape: Griechisch-Deutsch, S. 11292 (vgl. Pape-GDHW Bd. 1, S. 321); Grčko-hrvatski rječnik za škole, стр. 107.)

[4] уп. ибид

[5] уп. Pape: Griechisch-Deutsch, S. 11300 (vgl. Pape-GDHW Bd. 1, S. 322); Grčko-hrvatski rječnik za škole, стр. 107-108.

[6] уп. Pape: Griechisch-Deutsch, S. 36997, 37001 (vgl. Pape-GDHW Bd. 1, S. 1090); Grčko-hrvatski rječnik za škole, стр. 371.

[7] уп. Pape: Griechisch-Deutsch S. 75191(vgl. Pape-GDHW Bd. 2, S. 684)]; Grčko-hrvatski rječnik za škole, стр. 775.

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...