Aудиокњига #4 О ствари мишљења

Оригинални наслов: Martin Heidegger - Von der Sache des Denkens - Vorträge, Reden und Gespräche
Језик: немачки

Мартин Хајдегер – О ствари мишљења – предавања, говори и разговори
(из периода 1952-1969)
----------------------------
Опис (са производа; превод са немачког)

Мартин Хајдегер, рођен је у Мескирху (26.9. 1889), умро у Фрајбургу (26.5. 1976). Студира католичку теологију, филозофију, историју и математику у Фрајбургу, 1915. хабилитира код Х. Рикерта, потом је „Privatdozent“ у Фрајбургу (од 1919. је асистент Е. Хусерла), 1923. бива редовним професором филозофије у Марбургу, а од 1928. је као Хусерлов наследник, професор у Фрајбургу, 1946. добија забрану предавања од стране француских окупационих снага због свог ангажмана у национал-социјалистичком покрету, 1951. Хајдегер емеритира.

Полазећи од темељног искуства заборава битка, односно удаљености битка, Хајдегер се у свом главном делу „Битак и време“ (1927) ангажовао око једног „понављања“ питања о смислу битка као таквог.  У деструирајућем  путу унатраг, преко теза о битку Западне метафизике, од Платона и надовезујући се на изворно разумевање битка Пресократоваца, поставио је Хајдегер питање о смислу битка одвојено од бића (онтолошка разлика).  Служио се при томе, пре свега, феноменолошком и херменеутичком методом и полазећи најмање од предсвесног увек већ претпостављеног разумевања битка човека и његове склоности ка самотумачењу.

Хајдегерово целукупно мишљење кружи око „питања о битку“, тачније речено око питања о међусобном саприпадању, блискости битка  и људске суштине те његовог порекла из „догађаја“. Осврћући се на свој мисаони пут Хајдегер га је рашчланио на три фазе, којима одговарају, једна са другом, повезане формулације питања о битку:

1. фаза (20их година): питање о „смислу битка“, које у „пројекту“, односно у „разумевању битка“ (људског) тубитка остаје повезано. Као смисао битка, што је оно, одакле битак увек бејаше разумљен, бива испостављено време.

2. фаза ( од око 1932/33): питање о „истини битка“, са којим се „отвореност битка самог“ помера у први план и истина бива схватана као повесно дешавање. „Повесност тубитка“ бива путем мишљења „усуда битка“ продубљена.

3. фаза (од 1947): питање о „месту/локацији битка“ и његовог порекла из „догађаја“. Мишљење битка бива сада прецизирано у „Топологији битка“, у одређивању места/локације битка. Често помињани „окрет“ у Хајдегеровом мишљењу не представља један преокрет или преобраћење од „раног“ ка „касном Хајдегеру“, већ се показује као „свратиште“ у међусобном саприпадању битка и људске суштине.

----------------------------

Садржај:

CD1

1. Martin Heidegger im Gespräch mit Richard Wisser
   ZDF, 25.9.1969, ca. 21 min.
2. Was heißt Denken? Vortrag
   BR, Mai 1952, ca. 53 min.

CD2

Zeit und Sein, Vortrag
SWR, 29.1.1962, ca. 73 min.

CD3

1. Dankrede anläßlich der Verleihung der Ehrenbürgerschaft der Stadt Meßkirch
SWR, 27.9.1959, ca. 17 min.

2. Der Satz der Identität. Vortrag
27.6.1957, ca. 46 min.

CD4

Die Sprache, Vortrag
23.1.1959, ca. 73 min.

CD5

1. Gelassenheit
30.10.1955, ca. 58 min.

2. Der Feldweg
SWR, 12.12.1952, ca. 15 min

 




http://www.mediafire.com/?vzjdzljzdmm
http://www.mediafire.com/?eydl5mwmtdz
http://www.mediafire.com/?2mmmkg3tntn

или

http://www.megaupload.com/?d=Y15T3Y1V

Д. Проле – Онтологија. Хајдегер (2009)

Д. Проле Предавања из летњег семестра 2009.г.

Драган Проле (1972) запослен је у звању доцента на Одсеку за филозофију Филозофског факултета у Новом Саду. Средиште његових филозофских интересовања чине проблеми онтологије, филозофије повести и ксенологије. Бави се савременом и класичном немачком филозофијом. Објавио је више десетина радова у земљи и иностранству. Студијски боравци у у Немачкој (Берлин, Вајмар, Хајделберг), Белгији (Лувен) и Аустрији (Грац). Објављене књиге: Хусерлова феноменолошка онтологија (2002), Ум и повест : Хајдегер и Хегел (2007), Страност бића : прилози феноменолошкој онтологији (2009).

Аудио записи представљају два предавања, која је проф. dr Д. Проле држао у летњем семестру из предмета "Онтологија", на Филозофском факултету у Новом Саду, 2009. године. Предавања се базирају на обради две теме Хајдегерове филозофије: „Појам деструкције нововековне онтологије“ и „Идеја фундаменталне онтологије“.

Захвалност Душану Ј. за снимке.

-----------------------------
Channels: 1  (mono)
Sample Rate: 24 KHz;
Sample Size: 16 bit
Bit Rate: 160 kbps
Encoder: LAME 3.97
Encoder Settings: Constant Bit Rate 160 kbps
Audio Quality: Very High  (Lossy)
Contains: ID Tag [ID3v2.3 (ANSI) & ID3v1.0]
Channel Mapping: Center
Type: [.mp3]
-----------------------------

http://www.mediafire.com/?jmymwqjnhiw
http://www.mediafire.com/?yqwagzzzkgn
http://www.mediafire.com/?ytvdzjzmmy3

Политичка филозофија

 

Карл-Хајнц Фолкман-Шлук
Политичка филозофија
Превео: Хрвоје Шаринић
Издање: Напријед, Загреб, 1977.

„Филозофија политике – која се као школничка „дисциплина“ формално опосебњује размјерно недавно – мора, истражујући свој претпоставке и хисторију њихова испитивања, непрестанце ићи на властите изворе (точније на повијесне и систематске изворе филозофије уопће) да би радила на задаћи која јој се обзнањује у сувремености. Под уводно споменутим предувјетима тај повратак напријед (тј. екскурзија на изворе битних разликовања која тек разапињу само подручје промишљања и истраживања филозофије политике, па и сваке конзеквентне политичке теорије) у сувременој филозофији политике најдалекосежније одговара амбицијама једне од најзначајних оријентација цјелокупне филозофије нашег стољећа, одговара, наиме, битним тежњама Хајдегерове филозофије.

Хајдегер, како је то готово опћенито познато, своје пропитивање саме унутрашње могућности филозофије уопће битно везује уз питање о хисторијском тијеку којим је филозофија изгубила приступ својем – по саморазумијевању – најосновнијем питању, питању о битку. Конзеквенције које се надају из Хајдегерова постављања питања умногоме остају и даље отвореним  дискујским проблемом, како то све бројнија литература показује, а у распону расправљања о филозофијско-политичкој проблематици те су конзеквенције – премда је о њима код самог Хајдегера експлицитно једва и било ријечи – назочне у друкчијем контексту. Један је од филозофа који су радили на Хајдегеровим претпоставкама – поред осталога и у промишљању бити политичкога – и Карл-Хајнц Фолкман-Шлук. Под истим је темељним претпоставкама настала и Фолкман-Шлукова Политичка филозофија, што се види и по ранијим текстовима који припремају ово бављење филозофијом политике. [из поговора Ж. Пуховског ]“

 

http://www.mediafire.com/?ngnqdhnnzzx

Аудиокњига #3 Биографија Р. Зафранског

Оригинални наслов: Rüdiger Safranski Ein Meister aus Deutschland. Heidegger und seine Zeit
Језик: немачки
Трајање: 144,45

Ридигер Зафрански [Rüdiger Safranski] (рођ. 1. јануара 1945. у Ротвајлу, тадашњем Виртембергу, саданашњем Баден-Виртембергу) је немачки филозоф и писац.  Студирао је почевши од 1965. филозофију (између осталог код Т. Адорна), германистику, историју и историју уметности у  Франкфурту и Брлину. На универзитету у Берлину радио је од 1972. до 1977. као асистент на одсеку за германистику те бива промовисан у звање доктора 1976. радом „Studien zur Entwicklung der Arbeiterliteratur in der Bundesrepublik“. Потом је радио као суиздавач и уредник „Berliner Hefte“. Од 1977. до 1982. ради као доцент у образовању одраслих те се од 1987. устаљује у улози 'слободног стрелца' (freier Schriftsteller; freelance writer) у Берлину. Зафрански је пре свега познат путем монографија о Шилеру, Е.Т.А. Хофману, Шопенхауеру, Ничеу и Хајдегеру. Од 1994. је члан PEN-Zentrums а од 2001. члан Deutschen Akademie für Sprache und Dichtung у Дармштату. Од 2002. уређује и води, заједно са Петером Слотердајком, емисију „Philosophische Quartett“ на каналу ZDF.
Најзначајнија дела су му: E.T.A. Hoffmann. Das Leben eines skeptischen Phantasten (1984), Schopenhauer und die wilden Jahre der Philosophie. Eine Biographie (1988), Wieviel Wahrheit braucht der Mensch? Über das Denkbare und das Lebbare (1990), Ein Meister aus Deutschland. Heidegger und seine Zeit (1994), Das Böse oder Das Drama der Freiheit (1997), преведено на наш језик: Зло или драма слободе, Службени лист, Београд, 2005, Friedrich Nietzsche. Biographie seines Denkens (2000), Wieviel Globalisierung verträgt der Mensch? (2003), преведено на наш језик: Колико глобализације човјек може поднијети?, Наклада Љевак, Загреб, 2008, Schiller oder die Erfindung des Deutschen Idealismus (2004), Romantik. Eine deutsche Affäre (2007) идр.

Опис ( са производа; превод са немачког)

„Мартин Хајдегер припада најутицајнијим филозофима XX столећа. Његово удруживање са  национал-социјалистима је, разуме се, изазвало љутњу широм света. Књига Р. Зафранског описује животне и временске прилике великог мислиоца и нуди једну темељну, веома читљиву расправу гледе његовог филозофског дела.“

Реч издавача о књизи

„Ридигер Зафрански је својом великом књигом о Мартину Хајдегеру изложио биографију најутицајнијег (и најконтраверзнијег) филозофа XX столећа. Тиме је она такође биографија епохе, сама једним делом филозофија о повезаности мишљења и живота те израз једног независног односа према Хајдегеровој филозофској заоставштини. И: коначно се може Хајдегер не само читати, него и разумети! „Књига Зафранског презентовала је сада, након неколико покушаја, прву употребљиву биографију човека који је чињенично најпревођенији  филозоф немачког језика. И пре свега је од првог до последњег реда озбиљна и читљива ... изврсна.“ SÜDDEUTSCHE ZEITUNG “

-------------------------

Size: 66.28 MB  (9% of original, 11 to 1 compression)
Channels: 2  (stereo)
Sample Rate: 22 KHz;
Sample Size: 16 bit
Bit Rate: 64 kbps
Encoder: FHG (Guess)
Encoder Settings: Constant Bit Rate 64 kbps
Type: [.mp3]

-------------------------






http://www.mediafire.com/?jlttakj5m2k

или

http://www.megaupload.com/?d=UMXDVAA7

Увођење у мишљење. трагом филозофије М. Хајдегера

Карл-Хајнц Фолкман-Шлук

Увод у филозофско мишљење
Превод с немачког и предговор Милош Тодоровић
Издање Плато, 2001. Београд


Наслов оригинала Karl-Heinz Volkmann-Schluck Einführung in das philosophische Denken

Карл-Хајнц Фолкман-Шлук (1914-1981) рођен је 15. новембра 1914. у Есену. Студирао је филозофију, класичну филологију и историју у Марбургу и Франкфурту.После студија одлази са својим професором Ханс-Георгом Гадамером као асистент у Лајпциг, где је 1940. докторирао, а 1945. хабилитирао радом о Плотиновој филозофији. 1948. је позван за професора у Росток, а 1949. у Келн где остаје до краја живота. Умро је 20. октобра 1981. спремајући уводно предавање за нови семестар. Поред четрдесет чланака ( од којих су неки преведени на наш језик) и неколико краћих књига написао је: Plotin als Interpret der Ontologie Platos (1941), Nicolaus Causanus. Die Philosophie im Übergang vom Mittelalter zur Neuzeit (1957), Einführung in das philosophische Denken (1965), преведено на наш језик: Увод у филозофско мишљење, Београд 2001, Leben und Denken. Interpretationen zur Philosophie Nietzsches (1968), Mythos und Logos. Schelings Philosophie der Mythologie (1969), Politische Philosophie - Thukydides, Kant, Tocqueville (1974), преведено на наш језик: Политичка филозофија - Тукидид, Кант, Токвил, Загреб 1977, Die Metaphysik des Aristoteles (1979). [из предговора М. Тодоровића]

Милош Тодоровић, који је током постдипломског студија у Немачкој, студирао и боравио у Келну, где је Фолкман-Шлук предавао од '49-'81, пишући предговор за ову књигу наводи да то није „Увод у Хајдегерову филозофију“, но са друге стране је „у потпуности сачињен у духу и слову филозофије Мартина Хајдегера“. Но, за онога који се бори са језиком и мишљењем М. Хајдегера, верујем да је ово најбољи, условно речено, увод у Хајдегера. Наравно, аргумент који се наводи да су многе основне тезе и водеће мисли филозофије М. Хајдегера остале неспоменуте свакако стоји. Са друге стране један број основних теза и водећих мисли је свакако уврштен. Тако, будући читалац може да се информише путем садржаја, али и врло упутног упутства за литературу на крају књиге. У упутству Фолкман-Шлук наводи поглавља његове књиге и указује на различита дела како Хајдегерова тако и дела из традиције филозофије на која она реферирају. Са друге стране оно што Фолкман-Шлука највише доводи у Хајдегерово суседство јесте само филозофирање и учење истом које проводи Фолкман-Шлук у овом Уводу. Тиме је ова књига „Увод у Хајдегерово филозофско разумевање и тумачење савременог повесног тренутка“ али и плод једног ванредног педагошког умећа.


Књига садржи предговор М. Тодоровића који је овде пренесен не из књиге „Увод у филозофско мишљење“, него из његове збирке текстова објављене под насловом „Кратке расправе“, затим следи „Увод у филозофско мишљење“ од Карл-Хајнца Фолкман-Шлука коју чине: предговор, увод, 12 поглавља (1. Пет предањем наслеђених главних одређења филозофије, 2. Метафизика као основни облик филозофије, 3. Знанствено-техничко одређење бити природе у новом веку, 4. Техничко мишљење и проблем метафизике, 5. Техника, воља и назор на свет, 6. Филозофија и назор на свет, 7. Битак као могућност и ускраћеност, 8. Метафизичка ресценденција и мисао о чистој могућности, 9. Битак у свом односу према бити човека, 10. Питање о битку и метафизика, 11. Тумачење питања о битку као битку, 12. Пут мишљења као сећање на метафизику), упутства за литературу и додатак текст Фолкман-Шлука „Став противречја као почетак филозофије“.



Линкови у коментарима.

Аудиокњига #2 "Хајдегер чита Хелдерлина"

 
 Хајдегер чита Хелдерлина (аудиокњига)


Оригинални наслов: Heidegger liest Hölderlin
Језик: немачки
Трајање: 49,50

„Зашто је у намери да се покаже суштина поезије изабрано Хелдерлиново дело? Зашто не Хомер или Софокле, зашто не Вергилије или Данте, зашто не Шекспир или Гете? У делима тих песника ипак је суштина поезије чак издашније остварена него у рано и нагло прекинутом Хелдерлиновом стваралаштву. Може бити. А ипак је изабран Хелдерлин, и једино он. Но може ли се из дела једног јединог песника прочитати општа суштина поезије? Оно опште, што значи: нешто што је важно за многе случајеве, кадри смо ипак да добијемо само упоредним разматрањем. Зато је потребно упознавање максимално могуће разноликости поетског стваралаштва и његових родова. При том је Хелдерлинова поезија само једна међу многима. Ни у ком случају она сама није довољна као мера за одређивање суштине поезије. Стога је наша намера већ у полазној тачки промашена. Наравно, док год ми под »суштином поезије« схватамо оно што је сабрано под један општи појам који тад на исти начин важи за сваку поезију. Међутим, то опште које тако за све посебно исто важи, јесте увек оно што је равнодушно, она »суштина« која никад не може постати суштинском. Ипак, ми тражимо управо то суштинско суштине; тражимо оно што нас гони на одлуку да ли ћемо, и колико, убудуће узимати поезију озбиљно, да ли ћемо, и како, постављати претпоставке да бисмо стајали у делокругу поезије.

Хелдерлин није одабран само зато што његово дело као једно међу осталима остварује општу суштину поезије. Једини разлог тога избора јесте поетски циљ који носи Хелдерлинову поезију: управо стварање суштине поезије. Хелдерлин јесте за нас у једном изванредном значењу песник песника. Зато ставља пред одлуку.

Само, певати о песнику, није ли то ознака заблуделог самообожавања и, у исти мах, признање недостатка пуноће света? Певати о песнику — није ли то беспомоћно прекорачивање, закаснелост и крај?”   [М. Хајдегер Хелдерлин и суштина поезије]

-------------------------
Channels: 2  (stereo)
Sample Rate: 44.1 KHz;
Sample Size: 16 bit
Bit Rate: 128 kbps
Encoder: FHG (Guess)
Encoder Settings: Constant Bit Rate 128 kbps
Audio Quality: Low  (Lossy)
Type: Winamp media file    [.mp3]
-------------------------







http://www.mediafire.com/?mvtdgtyzmin

 или

http://www.megaupload.com/?d=NBO3VGZ4

П. Слотердајк Правила за људски врт

Петер СЛОТЕРДАЈК

ПРАВИЛА ЗА ЉУДСКИ ВРТ

Одговор на Хајдегерово »Писмо о хуманизму«



Књиге су, приметио је једном песник Жан Паул, дебела писма (Briefe) пријатељима. Овом реченицом он је суштину и функцију хуманизма језгровито и љупко назвао правим именом: хуманизам је телекомуникација у медију писма (Schrift), телекомуникација која ствара пријатељства. Оно што се од Цицероновог времена назива humanitas, и у најширем и у најужем смислу спада у последице алфабетизирања. Од кад постоји као књижевни жанр, филозофија своје присталице регрутује тако што на инфективан начин пише о љубави и пријатељству. Она је не само говор о љубави према мудрости - она жели дату љубав пробуди и код других. Од својих почетака пре више од 2500 година, па све до данас, писана филозофија је остала вирулентна захваљујући својој моћи да преко текста склапа пријатељства. Исписује као ланац писама кроз генерације, и упркос свим грешкама у преписивању, можда чак и захваљујућ и таквим грешкама, она је преписиваче и тумаче зачарала пријатељевањем. - Најважнија карика у овом ланцу писама, нема сумње, било је то што су Римљани примили грчку пошиљку, пошто је усвајање грчког текста од стране Рима омогућило да се он Империји отвори и то усвајање га је, барем посредно, после пада западног Рима, учинило доступним каснијим европским културама. Грчки аутори би се свакако чудили томе какви су се све пријатељи јавили на њихова писма једног дана. У правила игре писане културе спада и то да пошиљалац не може да предвиди ко ће бити стварни прималац. Исто тако, аутори се упуштају у авантуру да своја писма шаљу пријатељима који нису идентификовани. Да грчка филозофија није кодирана у преносиве свитке, пошиљке, које називамо традицијом, никада не би могле да буду предате; али, без грчких лектора, који су Римљанима били на располагању као помагачи у дешифровању писама из Грчке, исти ти Римљани не би могли да се спријатеље са пошиљаоцима тих списа. За пријатељство на даљину потребно је, дакле, и једно и друго - и само писмо, и достављач, односно тумач. А опет, да није било спремности римских читалаца да се спријатеље са пошиљаоцима писама из далеке Грчке, недостајао би прималац, и да Римљани нису у игру ушли са својом изузетном пријемчивошћу, грчке пошиљке никада не би допрле до западноевропског простора, који и данас настањују људи заинтересовани за хуманизам. Не би постојао ни феномен хуманизма, нити пажње вредна форма латинског филозофског говора, исто као што не би постојале ни касније филозофске културе на националним језицима. Када је данас и овде, на немачком језику, реч о људским стварима, онда за ту могућност треба захвалити, поред осталог, и римској спремности за читање списа грчких учитеља, тако као да су то била писма пријатељима у Италији.

----------------------------------------------------------------

 

цео текст

http://www.4shared.com/file/179510100/30ac2aad/PSPZLJV.html 

или

PSPZLJV