П. Слотердајк Правила за људски врт

Петер СЛОТЕРДАЈК

ПРАВИЛА ЗА ЉУДСКИ ВРТ

Одговор на Хајдегерово »Писмо о хуманизму«



Књиге су, приметио је једном песник Жан Паул, дебела писма (Briefe) пријатељима. Овом реченицом он је суштину и функцију хуманизма језгровито и љупко назвао правим именом: хуманизам је телекомуникација у медију писма (Schrift), телекомуникација која ствара пријатељства. Оно што се од Цицероновог времена назива humanitas, и у најширем и у најужем смислу спада у последице алфабетизирања. Од кад постоји као књижевни жанр, филозофија своје присталице регрутује тако што на инфективан начин пише о љубави и пријатељству. Она је не само говор о љубави према мудрости - она жели дату љубав пробуди и код других. Од својих почетака пре више од 2500 година, па све до данас, писана филозофија је остала вирулентна захваљујући својој моћи да преко текста склапа пријатељства. Исписује као ланац писама кроз генерације, и упркос свим грешкама у преписивању, можда чак и захваљујућ и таквим грешкама, она је преписиваче и тумаче зачарала пријатељевањем. - Најважнија карика у овом ланцу писама, нема сумње, било је то што су Римљани примили грчку пошиљку, пошто је усвајање грчког текста од стране Рима омогућило да се он Империји отвори и то усвајање га је, барем посредно, после пада западног Рима, учинило доступним каснијим европским културама. Грчки аутори би се свакако чудили томе какви су се све пријатељи јавили на њихова писма једног дана. У правила игре писане културе спада и то да пошиљалац не може да предвиди ко ће бити стварни прималац. Исто тако, аутори се упуштају у авантуру да своја писма шаљу пријатељима који нису идентификовани. Да грчка филозофија није кодирана у преносиве свитке, пошиљке, које називамо традицијом, никада не би могле да буду предате; али, без грчких лектора, који су Римљанима били на располагању као помагачи у дешифровању писама из Грчке, исти ти Римљани не би могли да се спријатеље са пошиљаоцима тих списа. За пријатељство на даљину потребно је, дакле, и једно и друго - и само писмо, и достављач, односно тумач. А опет, да није било спремности римских читалаца да се спријатеље са пошиљаоцима писама из далеке Грчке, недостајао би прималац, и да Римљани нису у игру ушли са својом изузетном пријемчивошћу, грчке пошиљке никада не би допрле до западноевропског простора, који и данас настањују људи заинтересовани за хуманизам. Не би постојао ни феномен хуманизма, нити пажње вредна форма латинског филозофског говора, исто као што не би постојале ни касније филозофске културе на националним језицима. Када је данас и овде, на немачком језику, реч о људским стварима, онда за ту могућност треба захвалити, поред осталог, и римској спремности за читање списа грчких учитеља, тако као да су то била писма пријатељима у Италији.

----------------------------------------------------------------

 

цео текст

http://www.4shared.com/file/179510100/30ac2aad/PSPZLJV.html 

или

PSPZLJV