петак, 05. новембар 2010.

На путу ка Хајдегеровој колиби (2.део)



1.дан (9. октобар 2010)

Одласку у Тотнауберг је претходило једно организовање како пута до тамо и назад, тако и боравка. Почетна тачка ми је био Лајпциг, покрајина Саксонија, где боравим као стипендиста DAAD. Лајпциг се налази у источно-централном делу Немачке. Удаљеност између Тотнауберга и Лајпцига је око 700км. За ово би у Србији било потребно вероватно целодневно 'јахање' Железницама Србије, међутим у Немачкој се то достиже за мање од 6 сати. Организовање пута нам је олакшао интернет сервис Немачке железнице (www.bahn.de) који вам на једноставан и исцрпан начин даје упутства како да користите транспортна средства у Немачкој и како да стигнете од тачке "А" до тачке "Б". Организовање боравка у Тотнаубегу нам је олакшала туристичка интернет презентација ове области (www.todtnauer-ferienland.de) путем које смо пронашли смештај у "Jugendherberge Fleinerhaus Todtnauberg" (todtnau-todtnauberg.jugendherberge-bw.de) те путем нета резервисали кревете у истом. Железница је прилично скупа, те би карта Лајпциг-Фрајбург иначе коштала око 100е. Ми смо раније обезбедили карте за Немачку (нешто попут Interrail) те смо за ово а и друга путовања по Немачкој прилично јефтино прошли. Кревет са доручком у феријалном дому [Jugendherberge] нас је коштао 24е. Међутим то зависи и од година, броја ноћења исл, тако да можете и јефтиније да прођете. Ноћење може да се нађе за неких 15е, што смо касније сазнали путем промо материјала сеоског туристичког сервиса. Оно што је добро, по питању Jugendherberge-а, у смислу овог филозофског туризма, јесте да се налази на Хајдегеровом путу [Martin Heidegger Rundweg] и то на самом почетку, што је прилично згодно.
И тако смо, не баш лако и не без јутарње мучнине, устали у суботу 9.10. око 6 сати, те се спремили и затим упутули у правцу Лајпцишке железничке станице. У 7,15 смо кренули Intercity-Express-ом у правцу Франкфурта. Преко Гoте, Вајмара, Ајзенаха стижемо у Франкфурт у 10.41. У Франкфурту Сајам књига. Вероватно највећи у Европи. Огромна гужва на станици. Купујемо кафу на станици и упадамо у воз за Фрајбург. Просипам кафу по путницима и извињавам се. Први пут стојимо у возу. Но ипак после Манхајма, Карлсруеа налазимо место за седење. Стижемо у Фрајбург око 12.59. Према информацијама које сам нашао на нету следеће је хватање аутобуса 7215 за Тотнауберг. Налазимо станицу са које креће овај бус, међутим никаквих информација за суботу и за правац Тотнауберга. Одлучујемо се да се упутимо у смеру корисничког сервиса-бироа Немачке железнице, који имате у сваком већем граду. Тамо нас упућују на воз који у 13.41 до Кирхцартена, одакле бусом 7215 настављамо даље до Тотнауберга. Тоалет у Фрајбургу, дерање коже, 0,80е. Ок. Седамо у воз за Кирхцартен. Кирхцартен је трећа станица од Фрајбурга. Стижемо у Кирхцартен. Бус 7215 је на станици. Питамо да ли иде до Тотнауберга. Ок, иде, укрцавамо се. Плаћамо по 3,5е. Одушевљени седимо у бусу, посматрамо околину. Стигли смо у Шварцвалд. Пролазимо бусом кроз шварцвалдска села, на путу ка Тотнаубергу. Природа је изузетна. Не знам колико фотографије то могу да пренесу. Висока дрвећа, кланци, потоци. Стижемо у Тотнауберг. Испред градске куће смо [Rathaus]. Покушавамо да се оријентишемо. Питам девојку која чека бус у ком правцу је Jugendherberge. На неких 15 минута узбрдо, наравно. Вучемо се уз брдо. Време је лепо. Сунце снажно сија. "Praktica" баш не подноси планинско сунце. Са десне стране наилазимо наки сеоски инфо центар. Упућујемо се тамо. Но, субота је, не ради. Но, намештеници су предусретљиво оставили материјал на столу испред бироа. Налазимо ту карту села, информације о Rundweg-у, те тоалет и неку продавницу у којој купујемо воду, уз обећање да ћемо вратити стаклену "pfand" флашу. Даље ка Jugendherberge. Стижемо на раскрсницу. Са леве стране је дрво са ознаком "Martin Heidegger Rundweg" а на десној страни на узвишењу је "Jugendherberge Fleinerhaus Todtnauberg". Коначно смо стигли. Сретни. Узбуђени. Мало помућени од пута и преседања. Стижемо на рецепцију Jugendherberge. Ролетна на рецепцији је спуштена. Пријава од 17. Тренутно је 15.30. На сву срећу, чика Фриц, који води ово место није формалиста те нам даје собу. Пита када смо резервисали кревете. Је л' јуче? Јесте јуче. Неспретно чита српско презиме. Испуњавамо формулар. Узима постељину под мишку и води нас до собе. Неки клинци са наставником музике имају пробу у простору до наше собе. Мало су се 'разгаћили'. померају неке столове који стоје испречени испред врата собе. Чика Фриц нам спушта постељину на кревет и оставља нас. План - једемо сендвиче, затим палимо ка колиби, док се још види. Испред смо. Гледамо карту. Оријентишемо се. Хајдегеров пут је кружан. Саморазумљиво јер је Rundweg. Крећући се њиме, вратићемо се код чика Фрица, на преноћиште. На путу се налази 5 табли које обележавају пут и које дају одређене информације о Хајдегеру и Rundweg-у. Прича се да је овај пут био Хајдегерова свакодневна рута. Стижемо до Wanderparkplatz-а. Ту се налази прва табла. Читамо текст на табли. Настављамо даље ка Jakobuskreuz. Поглед је предиван. Збуњујуће жицом ограђене парцеле. Стижемо до друге табле. Ту је клупа са погледом на шуму и узвишење које се пружа равно. Дрвена табла са натписом. Цитат Хајдегера. Скрећемо десно на Jakobuskreuz-у. Према карти и информацијама са табли, требало би да ускоро стигнемо до Хајдегерове колибе. Једва приметна табла у жбуњу показује да Rundweg у правцу шуме, што нас одводи са главног пута и изводи на шумску стазицу. Уска стазица кроз шуму. Дрвеће, маховина, папрат. Стижемо до препреке на путу. Жичана ограда. Не можемо даље. Иначе цео Тотнауберг је пресвучен жичаном оградом. Жица је повезана са струјом [Elektrozaun]. И то је јако болесно. Збуњени смо. Није нам јасно куда даље. Овде треба да је трећа табла. И колиба. Међутим ни једног ни другог. Ни путоказа који би нас упућивао куда даље. Вероватно смо се негде преварили. Погрешно скретање. Вероватно треба да продужимо даље. Враћамо се на главни пут и настављамо даље. Неки пут који се такође одваја са главне стазе и води десно у правцу у ком претпостављамо да је колиба. Неизбежна електрична ограда. Настављамо главним путем. Природа је предивна. Буквално ти застаје дах. Постаје ми јасније зашто би неко овде направио колибу и у њој проводио велики део времена. Ходамо. Сумњиво нам је. Већ је требало да налетимо на трећу таблу. Видимо у даљини нешто што подсећа на таблу. Стижемо до четврте табле. Недостаје трећа. Негде смо је мимоишли. Стижемо до раскрснице. Табла са натписом "Rundweg" нам говори да смо на правом путу. У близина је капела, Fatima-Kapelle. Силазимо са главног пута и спуштамо се до капеле. Мала капела са лепим погледом на подножје Тотнауберга. Мувамо се око капелe па се окрећемо назад ка главном путу и наилазимо изнебуха на дрво са таблом "Martin Heidegger Rundweg". Хм. Да се неко није играо са чекићем и ексерима? По ком реду су уопште табле постављане? Свеједно. Пратимо таблу. То нас изводи на пут који пресеца ливаду на којима је стока на испаши и наравно ограђене електричном оградом. Спуштамо се између ливада до главног пута. На Тотнаубергу су уобичајени дрвени стубови кроз које тече вода и слива се у дебло издубљено. Настављамо у правцу пете табле и очекујемо да ипак видимо "Хајдегерову колибу". Према информацијама које поседујемо и по мапи Rundweg-а, требало би да се колиба може видети са више страна. Са горње стране нам то није пошло за руком, но остаје нада да ће нам са доње стране успети. Пада мрак, тако да немамо више ни времена на претек. Приближавамо се петој табли. Са десне стране су нам колибе од којих би једна требала и могла бити Д'Хајдегерова колиба. Али која? Има их више али две улазе у ужи избор. На слици коју сам пронашао на нету, те на слици у материјалу из туристичког бироа у Тотнаубергу, колиба је подаскана, но даске су остариле тако да су пре неке сиве боје, док су прозори зелене боје. И то је слика којом себи представљам колибу. Тиме би то требала бити колиба на левој страни, одмах поврх пете табле. Но, примећујем да је проблем у крову. Кров на тој колиби је на "две воде", како се то у народу зове, док је на слици Хајдегерове колибе кров на "четири воде". Колиба на десној стани има такав кров, но њена спољашњост је потпуно бела из даљине, те не одговара сивим даскама које очекујем. Остаје нејасно која је колиба "the real thing". Помало сретни, помало збуњени, пуни утисака, опијени Шварцвалдом настављамо Rundweg-ом. Он нас води на почетак где се налази Jugendherberge. Повратак у Jugendherberge. План - мало се освежимо и идемо негде на кафу. Излазимо из Jugendherberge и спуштамо се путем у смеру где нас је аутобус из Кирхцартена данас оставио. То је Градска кућа у Тотнаубергу [das Rathaus]. Успоставља се да Тотнауберг и није баш место са ноћним животом, иако је крцат туристима, који долазе овде на одмор. Стижемо до места где смо послеподне купили воду. Пусто је прилично. Срећемо госпођу која нас љубазно пита "ко смо, шта смо". Кажемо, попили бисмо негде кафу, ако је могуће. Објашњава нам да у овој згради ништа више не ради и Упућује нас у оближњи Хотел. Седамо у хотелу за сто, крај прозора. Напољу се спушта магла. Окружени смо старијим људима. У пензији су, па лудују. Шипче докони по Шварцвалду. Испијамо кафу и упућујемо се ка нашем вечерашњем преноћишту. Магла је сабласна. Не види се даље од пар метара. Само у подножју села постоји улично осветљење. Други део пута прелазимо у магли и мраку. Тако је непровидно да би могао да се судариш са пролазником из супротног смера. Страх. Жива машта у овој непрозирности ми не иде на руку. Коначно стижемо до Jugendherberge-а. Смештај је одличан. Скромна соба са креветом на спрат, туш кабином и тоалетом. Изузетно чисто, надасве.
Утисак на крају дана: Хајдегеров Rundweg се показао као један Holzweg, односно као једно блуђење, као странпутица, и тако можда послао праву поруку и у правом смислу представио себе.
Сан после прилично дугачког дана.

Наставак


За већи формат кликните на иконицу "x".
Фотографије на mediafire

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...