петак, 05. новембар 2010.

На путу ка Хајдегеровој колиби (3.део)


2. дан (10. октобар 2010)

По навици рано буђење. Синоћна магла је још увек ту и чини се да има намеру да ту и остане још неко време. Једна од добрих ствари у Jugendherberge-у чика Фрица је доручак по систему "eat&drink as much as you can", који је укључен у цену смештаја. Ужас! Вратићу се из Немачке са 120 килограма. Доручкујемо, пијемо кафу. Одлучан сам да нађем Хајдегерову колибу. Јуче нас је спречио мрак, но мора бити ту негде. Сигуран сам да ћемо је наћи. Враћамо се у собу. Пакујемо ствари. Враћамо кључ на рецепцији. На рецепцији је Фрицова жена Сумико. Захваљујемо се и одлазимо. Натраг на пут. Магла не посустаје. Видљивост је јако ограничена. Стижемо до прве табле. На ливади поред табле коњи. Стоје непомични. Сабласна слика. Није нам јасно шта се дешава. Изгледају као и на слици - потпуно непомични. Настављамо од Wanderparkplatz-а (прве табле) даље ка Jakobuskreuz-у (другој табли). Код знака сам који нам показује да је "Martin Heidegger Rundweg" у смеру уског шумског пута. Упућујемо се тамо. Стижемо поново до препреке. Електрична жица. Видљивост је јако лоша. Чак и да је колиба у близини, сумњам да бисмо је по оваквој магли видели. Но, то ме не одвраћа од чврсте намере да стигнем до колибе. Да ли је колиба иза жице? Шта подразумева знак који нас је упутио овамо? Да идемо поред жице? Али све што видим је пут који је препречен жицом, а са леве и са десне стране дуж електричне ограде густо растиње, дрвеће, папрат. Не одустајем. Одлучујем да наставим кроз растиње лево од места где се електрична препрека испречава шумском путу. Пробијам се кроз растиње, дрвеће, суве гране се ломе пуцају. Једини оријентир ми је електрична жица са десне стране јер више нисам на путу. Са десне стране не видим никакву колибу. И не само колибу, буквално од магле не видим ништа. Са леве стране је шума која делује тако густо да не верујем да бих се уопште могао провући између дрвећа. Дрвећа се пружају у висину тако да им се не види крај. Стижем до потока. Прескачем га. Скоро. На сву срећу сам се опремио чизмама за Шварцвалд. Настављам да се пробијам и на крају после 15-20 мин. стижем до места где сам јуче безуспешно покушао до прођем и где ме је дочекала жута табла са натписом "Elektrozaun". Натраг ка препреци код које ме чека помало већ забринута сапутница. Овога пута путем. Успут размишљам о томе шта даље да радим. Стижем до места одакле сам се упутио странпутицом. Окрећемо се назад. Одлучујем да се вратимо до Jugendherberge-а. План - попити кафу, чекати да се магла разиђе и распитати се о Хајдегеровој колиби. На путу до Jugendherberge-а свраћамо до прве табле покушавајући да растумачимо где смо погрешили, надајући се да ће нам мапа помоћи. Но, бадава. Електрична препрека остаје тамо где јесте. На рецепцији смо. Пусто је на рецепцији. За једним столом наставник са ученицима увежбава представу. Мувамо се по ходнику. Успели смо да ухватимо поглед тете Сумико, која нас у послу и журби пита да нисмо нешто заборавили. Хтели бисмо кафу да попијемо, кажемо. И да се распитамо око Rundweg-а. Је л'? Аха. Каже нам пут води ту около са горње стране феријалног дома па се прилази са горње стране колибе. Објашњавам да то знамо, но да је проблем електрична ограда која је постављена. То ју је изненадило. Каже да јој није познато да постоји електрична ограда али и да дуго није ту пролазила. Но може да се приђе са доње стране. Колиба је браон са зеленим капцима на прозорима. Седимо у главној сали за оброчење. Доноси нам кафу. Питаће мужа, каже. Супер. Хвала. Стиже чика Фриц и објашњава нам где је колиба. Каже, тамо је, нема шансе да је мимоиђемо. Да, а шта са струјом? Ма, јеб' струју. Јесте ви Срби или Французи? Мис'м, шта глумите? Два дана обилазите око колибе к'о мачка око плота. Добро, није баш то рекао. Треба да се провучемо испод, каже. Ел.жица је у ствари само за стоку. Као неки електрични чобан. И није та струја јака, смртоносна већ је намењена само да одврати стоку од покушаја да оде изван ограђеног. Даје ми туристички материјал који представља Rundweg и колибу. Ок, хвала. Немам срца да му кажем да имам већ три комада. Пијемо кафу. Гледам кроз прозор. Магла је још увек ту, мада се чини као да се повлачи. Немачка застава испред Jugendherberge-а. Спремамо се. Крећемо. На ходнику срећемо професора, који је нешто раније са ученицима увежбавао комад. Фриц разговара са њим. Наставник се такође интересује за колибу. Прилазимо. Фриц се окреће ка нама. Спонтано ступамо у разговор са наставником. Неки фин чикица. Причали су му овдашњи људи да је Хајдегер сваки дан прелазио ову трасу, која је данас маркирана као Rundweg. Каже да није ишао до колибе. Има то у плану. Објашњавамо му да се морамо провлачити испод ел.жице. Наравно, као просечном градском Немцу, то му је помало необично. Захваљујемо му се и настављамо по трећи пут у правцу колибе. Овај пут са благословом чика Фрица. Напољу је ситуација много боља. Магла је се повукла скоро потпуно. Wanderparkplatz. Jakobuskreuz. Натраг у шуму. Електрична препрека. Провлачење. Коначно са друге стране жице. Пут пресеца чистину. Краве са леве стране. Окрећу се према нама све са чуђењем. Онтолошка разлика између човека и краве - успели смо после два дана да се провучемо испод жице. Прилично скромна разлика. Но ни краве нису наивне. Поставиле су мине за незване градске госте. Спуштамо се низ ливаду. Друга табла је ту. Колиба такође. Ипак је то била бела колиба са кровом на 'четири воде'. Колиба је прилично скривена. Нема пута до ње у правом смислу. Ствар са бојом колибе је та да је реновирана. Односно даске којима је подаскана су нове. То је разлог зашто нас је уместо сивкасте боје, дочекала бела, односно крем колиба. Земљиште на којој се налази колиба ограђено је ел. жицом као и свако друго у Тотнаубергу. Прилазимо ближе са горње стране. Назире се пут који води до колибе. Жица је ту, наравно. На дрвету поред прилаза стоји табла "Privat". Даље настављам на своју одговорност. Огрешавам се о приватну својину Хајдегерових наследника. Није да ми је потребан неки благослов од г. Мартина, но човек свакако никада није био јбн либерал. Провлачим се испод жице настављам ка самој колиби. На следећем дрвету још једна жута табла "Privatweg Durchgang verboten". Ок, матори, разумели смо. Приватно је светиња. Јасно. Спуштам се даље. Са леве стране је бунар са чесмом или нешто слично за шта у српском језику не налазим одговарајуће речи. Са десне стране је подмлађена колиба. Како ми је Фриц објаснио колиба зјапи празна и тек понекад неко од Хајдегерових наследника долази у њу. Но, врло ретко. Цепанице су поредане испред колибе. Капци су зелене боје, као што је Фриц и тврдио и како је на сликама. Леп поглед на подножје села са чеоне стране колибе. Мувам се око колибе. Посматрам околину. Место је и данас згодно за оног ко жели да се изолује. Иако је данас Тотнауберг туристичко место. Верујем да јако мали број људи живи овде. Највећи део стамбеног простора је за издавање. Различити пансиони (Pension), приватници који издају собе, хотел, феријални дом (Jugendherberge) исл. Тако да иако је колиба и данас прилично забачена, Тотнауберг данас свакако јесте један туристички Gestell. Разлог који се наводи зашто колиба данас није музеј јесте тај да је колиба у приватном власништву. Мада, шта би музеј био ако узмемо у обзир Хајдегерове текстове "Питање о техници" и "Извор уметничког дела"? Gestell? Назад у правцу из кога сам дошао. Провлачење испод неизоставне електричне жице. План је да наставимо даље одавде. Претпоставка је да смо на правом путу. Колиба је ту, табла је ту. План је да наставимо ка капелици, код које смо јуче видели путоказ. Настављамо путем, помало бојажљиво крај стада које пасе. У некој рупи примећујемо вола, који истодобно искаче из рупе препречава нам пут на неких пет метара испред нас. Оледили смо се. Да ли ће кренути да нас вија? После експлозивног скока из рупе, примирио се. Али ни макац са пута. Невољно одустајем. Настављамо у другом смеру. Међутим, пут је у другом смеру такође препречен ел. жицом. Идемо назад познатим путем, одакле смо и дошли. Поновно провлачење испод жице, па кроз шипраг.Подне је. Искористићемо време које имамо пре поласка буса за Кирхцартен за мување по Rundweg-у. Прелепо је. Спуштамо се крај колибе са доње стране. И даље. Стижемо до инфо центра, где смо први дан покупили инфо-материјал и купили воду. Враћамо pfand флашу. У објекту и испред је граја. Немци користе сваку прилику да праве вашар, једу кобасице и пију пиво. Девојчица продаје мајице Тотнауберг. Пар чика је у народној ношњи. Ка градској кући [Rathaus], где је уједно аутобуска станица. Имамо од Фрица документ о боравку у феријалном дому који је уједно и карта до Фрајбурга, у нашем случају до Кирхцартена. Време је лепо. Стиже бус. Улазимо. Објашњавамо око феријалног дома и карте. Каже ок, али ово је бус за Тотнау. Бус за Кирхцартен стиже за пар минута. И стиже. Карта-Фриц-феријенхаус. Ок, чика шофер нас пушта у бус. Документ о боравку у феријалном дому је уједно и карта за бус, како је и рекао чика Фриц. Све паше. Стижемо у Кирхцартен. Воз за Фрајбург стиже за пар минута. Мала конфузија око перона. Ипак је перон 1. Стижемо у Фрајбург на време, тако да успевамо да ухватимо воз за Франкфурт. Следи шест сати возом са преседањем у Фракфурту до повратка у завичајност Лајпцига.

---------------------------

Zusammenfassung

Укратко, Тотнауберг вреди свакако посетити били ви опседнути Хајдегером или не, филозофијом уопште или не. Тотнауберг је нешто где свакако вреди отићи.

---------------------------


За већи формат кликните на иконицу "x".

Фотографије на mediafire


Инфо материјал из Тотнауберга о Martin Heidegger Rundweg

---------------------------

1 коментар:

  1. cool! uvek je uzitak kad posetis mesta, gde su likovi koje uzivas citati, slusati i gledati ziveli i radili.

    imao sam slicne utiske u betovenovoj i hegelovoj kuci. kad uvati onaj utisak ''damn na ovom klaviru je svirao i komponovao betoven'', uvek se najezis. :) naravno, suvise sam lenj da fotografisem a kamoli pisem o tome. secanje me dobro sluzi (za sada). :)

    Djole

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...